TESTOSTERON !
NAPOMENA
Svrha ovog
texta je da citaoce informise o
ovoj sve popularnijoj temi. Tekst
nemojte shvatiti kao savet ili uputstvo
za koristenje I obavezno se konsultujte
sa lekarom pre upotrebe bilo kojih vrste
lekova!
Tekst je
preveden u orginalu sa engleskog jezika sa sajta musculardevelopment com, a Ogistra shop
ne preuzima odgovornost za tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili
bilo kom njegovom delu.
FIZIOLOGIJA TESTOSTERONA
Testosteron-T
se u velikoj meri vezuje za seksualni hormon vezujući globulin-SHBG nakon
lučenja u testisima i cirkuliše u krvi oko 30 minuta do jednog sata. Približno,
oko 5-6 miligrma T se izlučuje u plazmu dnevno kod zdravih muškaraca. Kod
muškaraca LH i T se izlučuju na pulsirajući način svakih 60-90 minuta u
dijuralnom ritmu, sa najvišim vrednostima po pravilu ujutro.
T
ima niz funkcija u telu koje su: razvijanje primarnih i sekudarnih polnih
karakteristika, rast kostiju, retencija kalcijuma u telu, produkcija crvenih
krvnih zrnaca, razvoj mišića, lipoliza masti u telu, sinteza proteina.
Testosteron i sinteza
proteina
O
ovom naslovu postoji brojna literatura. Transkripciona aktivacija testosterona
od strane androgena uzrokuje produkciju specifičnih mRNA i time potom dolazi do intenziviranja
sinteze proteina. Faktori rasta, poput IGF-1, veoma su važni proteini koji se
sintetišu od strane ćelija koje su stimulisane prisustvom testosterona.
Mehanizam preko kojeg testosteron uvećava sintezu proteina nije još uvek
potpuno razjašnjen. Postoje argumenti koji govore da T stimuliše sintezu preko
aktivnosti androgenih receptora, ili da do ove pojave dolazi usled uticaja T na
GH i IGF-1, ili na druge načine.
7
Uticaj
testosterona na sintezu proteina dokazano ima anabolički karakter na skeletne
mišiće. Studije su dokazale da prisustvo testosterona uvećava sintezu
proteina, fizičku snagu kod starijih ispitanika, a ove posledice su zabeležene
izraženije i kod mlađih. Shodno tome,jasno je da T promoviše i mišićnu
hipertrofiju na više mehanizama. Objavljena studija „Urban“ zaključila je da
testosteron uvećava sintezu proteina u mišićnim tkivima stimulacijom seruma
IGF-1 kao i umanjivanjem aktivnosti njegovog inhibitora, proteina IGFBP-4.
Testosteron promoviše mišićni rast kroz nekoliko mehanizama kao što su
pojačavanje aktivnosti satelitskih ćelija, uvećanje i ubrzavanje sinteze
proteina, uvećanje aktivnosti faktora rasta, a čak može imati uticaja i na
mišićna vlakna direktno. Danas možemo zaključiti da je uloga satelitskih ćelija
u mehanizmima mišićne hipertrofije krucijalna. One su smeštene između sarkolema
i bazalne lamine miofibrila, tj.mišićnih vlakana. U studijama izvedenim i na
životinjama i na mlađim muškarcima zabeleženo je da uvećana produkcija T dovodi
do mišićnog rasta preko uvećanja prečnika, tj.zadebljavanja postojećih mišićnih
vlakana, zatim preko uvećanja broja satelitskih ćelija, kao i preko uvećanja
broja mionukleara. Takođe, lako je zaključiti da je T znatno dominantiji na
polju mišićnog rasta kod muškaraca nego kod žena, pa i onda kada su podvrgnuti
istim trenažnim i dijetalnim protokolima.
Testosteron i hipertrofija
mišićnog tkiva
Značaj
T za mišićni rast može se jednostavno objasniti preko jedne od objavljenih
studija u kojoj su ispitanici bili muškarci sa niskim testosteronom. Ispitanici
prethodno nisu bili utrenirani a dobijali su testosteronsku terapiju tokom 10
nedelja. Muškarci su u proseku dobili 5,7 kilograma težine, dok je fizička
snaga skočila i na benč presu i na čučnju. Ono što je bilo veoma zanimljivo u
ovoj studiji je okolnost da ispitanici nisu
trenirali u poslednjoj nedelji uopšte, a njihova kilaža i fizička snaga su
svejedno išli gore. Dodatno, zaključeno je da testosteron uvećava i nivoe
cirkulišućih formi hormona rasta-GH i IGF-1.
U
studiji „Kadi“ mereni su efekti anaboličkih steroida tokom devet meseci na
mišićnu hipertrofiju kod pet elitnih poverliftera. Takođe, poređeni su
rezultati između ovih poverliftera i njihovih kolega koji nisu koristili
anabolike, a koji su bili veoma približne telesne težine i trenirali su isti
vremenski period.
Veoma je zanimljivo istaći da je grupa ispitanika koja je
uzimala T zabeležila izraženiji mišićni
rast, što je naravno bilo očekivano, ali ne samo preko uvećanja prečnika
postojećih miofibrila, nego i kroz stvaranje potpuno novih mišićnih vlakana. Istraživači
su smatrali da je do hiperplazije došlo usled veoma uvećane aktivacije
satelitskih ćelija. Takođe, ova grupa zabeležila je i uvećani sadržaj DNK, što
je vrlo verovatno uzrokovalo uvećanje sinteze proteina u mišićnim tkivima, sve
ovo u poređenju sa grupom koja nije uzimala steroide
.
Šta se dešava sa nivoima
testosterona tokom vežbanja?
Nivoi
T su u pozitivnim korelacijama sa nivoom utreniranosti pojedinca, kao i nivoom
umora vežbača. I danas znamo takođe da težinski trening utiče na uvećanje
cirkulišuće forme testosterona kod muškaraca tokom treninga. Lučenje
testosterona usled vežbanja zavisi od nekoliko parametara treninga kao što su
dužina odmora između serija, zatim ukupan obim treninga, godine starosti
vežbača, pol, kao i ukupna aktivirana mišićna masa tokom treninga. Stoga,
možemo se zapitati na koji tačno način težinski trening utiče na nivoe T? U
fazi mirovanja nivoi T su u velikoj meri determinisani preko leutinizujućeg
hormona LH, koji stimuliše lejdigove ćelije da luče testosteron. Ipak, prema
studijama, prilikom intenzivnog težinskog treninga, nivoi testosterona se dižu
bez ikakvih promena u nivou LH.
U
studiji „Nindl“ ispitanici su izvodili visokovolumenski težinski trening koji
se sastojao od ukupno 50 serija za gornji i donji deo tela u rasponu
ponavljanja 5-10 1RM, sa periodima odmora od 90sekundi između serija.
Pretpostavka istraživača odnosila se na značajno uvećanje testosterona usled
tako intenzivnih trenažnih protokola velikog obima. Ipak, desilo se suprotno.
Nije bilo promena u nivoima T i LH tokom treninga i u periodu neposredno nakon
treninga, a šokantno je bilo i to da je nivo LH bio spušten, kao i slobodni
testosteron i to u periodu od 13 sati nakon treninga.
Rezultati
ove studije mogu biti od značaja za onog vežbača koji misli da je ključ uspeha
provoditi više sati u teretani svakog dana, radeći veliki broj serija. Druga studija „Hakinen“ pratila je elitne
olimpijske dizačke tegova i njihove nivoe T. Oni su trenirali dva puta dnevno
po sličnom obimu uz opterećenje od +90% 1RM ali kroz različite vežbe. Jutarnja
i popodneva sesija trajale su po dva sata. Primećeno je da se nakon prvog
treninga testosteron počeo spuštati tokom celog dana, kao i nakon drugog
treninga. Kada su ispitanici redukovali aktivnosti i izvodili samo jedan
trening dnevno, nivoi testosterona su počeli da se dižu, da bi tek nakon jednog
dana odmora nivo testosterona ponovo došao u vrednost koju je obično imao pre
treninga. Zanimljivo je bilo i primetiti da fizička snaga olimpijaca nije
opadala iako je dolazilo do promena u nivoima T.
Nedostatak
odgovora LH na težinski trening i pored promena u nivou testosterona naveo je
istraživače da pomisle da se i drugi medijatori uključuju u produkciju T. Ovo
može biti zbog okolnosti da usled veoma intenzivnih fizičkih aktivnosti dolazi
do uvećanja cirkulišućih formi laktatne kiseline, koja se sintetiše iz procesa
anaerobne glikolize. Poznato je da laktatna kiselina utiče na uvećano lučenje
T. Radi potvrđivanja ove hipoteze istraživači su izložili deo ćelije odgovoran
za sintezu proteina laktatnoj kiselini i primetili da doza od 5-20 mM uvećava
bazalni nivo testosterona 63-187%.
Drugi
mehanizam za koji se smatra da je odgovoran za uvećanje T prilikom vežbanja
označava se kao promene zapremine plazme, što znači da se tokom
visokointenzivnih aktivnosti kao što je težinski trening mišići veoma
prokrvljavaju, pune se i vodom i plazmom koja se izmešta iz redovnih tokova.
Stoga, krv, posebno ona u radnim mišićima postaje mnogo bogatija aktivnim
metabolitima, u ovom slučaju T.
Na
kraju, dizanje nivoa testosterona usled treniranja dešava se i usled
stimulacija kateholamina, kao što je adrenalin na primer. Studija „Švab“
istraživala je uticaj napornog težinskog treninga i umerenog težinskog treninga
na koncetracije seruma testosterona kod muškaraca. Naporniji trening sastojao
se od 4 serije sa 6 ponavljanja čučnja uz opterećenje od 90 do 95% 6RM. Opterećenje
i broj ponavljanja su tako upravljani da je totalno opterećenje u oba trenaža
protokola na kraju bilo jednako. Nakon svake serije mereni su nivoi testosterona,
kako bi se odredilo da li i kada dolazi do promena. Nivo T nije se deziao sve
do četvrte serie u obe grupe! Istraživači
su postavili hipotezu: s obzirom da je težinski trening bio izrazito kratak,
moguće je da su epinefrin i norepinefrin uvećali nivo testosterona. Bez obzira
na tačan mehanizam, stoji tvrdnja da su androgeni receptori skeletnih mišića
aktivnije vezivani za veće koncetracije T.
Testosteron i intenzitet
treninga
Trenažni protokoli koji
podrazumevaju kratke periode odmora između radnih serija u većoj meri utiču na
dizanje nivoa testosterona nego protokoli koji podrazumevaju isti rad, ali uz
duže periode odmora. U studiji „Hakinen“ ova tvrdnja je potvrđena: deset muških
sportista je izvodilo dva različita trenažna protokola različitog intenziteta
ali uz isti period odmora između serija od tri minuta. U prvom treningu rad se
odnosio na maksimizaciju opterećenja, 20 serija x 1RM x 100%, dok su naredne
nedelje izvodili trening po formuli 10 serija x 10 RM x 70%. U prvoj vrsti
protokola nivo T se nije menjao tokom treninga niti tokom jednog sata nakon
treninga, ali su pri drugoj vrsti treninga i nivoi testosterona i nivoi
kortizola značajno se menjali, uvećavajući se značajno odmah nakon treninga i
tokom jednog sata nakon treninga.
Studija
„Kremer“ upoređivala je bodibildere i poverliftere iste životne starosti,
težine i iskustva u treniranju prilikom izvođenja intenzivnog trenažnog
protokola, uz kratke periode odmora. Eksperimentalne sesije sastojale su se od
3 serije x 10 ponavljanja za 10 vežbi, uz odmor od 10 sekundi između serija,
odnosno 30-60 sekundi između vežbi. Između grupa nije bilo značajnijih razlika
a nivo laktata u plazmi je u periodu od pet minuta nakon treninga iznosio 21
mmol/l za obe grupe. T se značajno uvećao u obe grupe i tu skoro u istim
koncentracijama.
Danas
nam je poznato da su protokoli sa nižim intenzitetom inferiorniji u odnosu na
one sa višim, bar kada je u pitanju stimulacija lučenja T. Takođe nam je
poznato da nam je potreban trening koji se izvodi sa bar 70% 1RM da bismo izazvali značajnije lučenje
testosterona.
Nivo
testosterona je takođe zavistan i od količine mišićne mase koja je aktivirana
tokom vežbanja. Primera radi, u stiji „Kremer“ koja je ispitivala nivoe
testosterona kod dve grupe mlađih i starijih vežbača koji su trenirali po protokolu od tri serije izolacionog
pokreta na mašinama za vežbanje od po 10 ponavljanja. Nije bilo razlika u
koncentracijama T između dve grupe. Sa druge strane, u drugom delu studije iste
grupe su sada izvodile protokol na pokretu čučnja, umesto prethodnih
izolacionih pokreta i istraživači su zabeležili značajno više nivoe T u
poređenju sa onima koji su izazvani izolacionim pokretima. Istraživači su
zaključili da je to posledica veće površine aktiviranog mišićnog tkiva.
Trenažni staž i nivoi
testosterona
Trenažni
staž,tj. nivo utreniranosti pojedinca može imati uticaja na promene u nivoima T
usled vežbanja. Studija „Kremer“ je ispitivala reakcije T kod mladih (17-18
godina) olimpijaca koji su izvodili intenzivne treninge od 10 maksimalnih
skokova u vis zajedno sa visokointenzivnim težinskim treningom malog obima koji
se sastojao od trzaja i nabačaja. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe:
prvu u kojoj su bili oni sa manje od dve godine iskustva u treniranju, i drugu,
u kojoj su biil oni sa više od dve godine iskustva.
Promene u nivoima T su
značajnije bile u grupi koja je imala više iskustva u treniranju. Istraživači
su pretpostavili da je ovo usled okolnosti da iskusniji vežbači imaju uvećane
HPG usled treniranja i da je tokom
vremena modifikovano funkcionisanje njihovih testisa u smislu da proizvode više
testosterona. Najinteresantniji segment zaključka ove studije bio je da su
nivoi laktatnih kiselina u obe grupe bili slični nakon treninga, što sugeriše
da je kod mlađih vežbača laktatna kiselina slabiji aktivator HPG.
Na
kraju, GH i T imaju sinergijske, zajedničke efekte na mišićni rast, ali i
nezavisne. GH takođe ima potencijalnog uticaja na lipolizu masti, dok treba
biti objektivan i reći da je precizan mehanizam po kojem GH utiče na mišićni
rast još uvek nedovoljno poznat. Testosteron je jak okidač mišićne hipertrofije
i može imati značajnoj uticaja na satelitske ćelije, posebno na njihovu
aktivaciju, koja je veoma važna za rast. Vežbanje visokim intenzitetom izgleda
da uzrokuje uvećano lučenje oba hormona, izgleda preko nekoliko mehanizama.
Izvor:
musculardevelopment.com
Plaćanje pouzećem,
po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana
. CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi
6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu
ostvarujete i popust od 10%
